"CILJ RATNOG PLANA SAD-A PREMA IRANU JE STVARANJE ŠTO TEŽIH USLOVA ZA ŽIVOT I IZAZIVANJE NEMIRA" Olga Dojč za Kurir: "Raketiranje je postalo deo svakodnevice"
Ratna situacija u Iranu i regionu Zaliva pokazuje sveobuhvatne posledice sukoba - od napada na protivvazdušne sisteme i civilnu infrastrukturu do humanitarnih izazova izazvanih gađanjem fabrika za desalinizaciju i električnih mreža.
O trenutnom sukobu između Izraela, SAD-a i Irana, za "Redakciju", govorili su Milan Jolović, pukovnik u penziji, Ljuban Karan, potpukovnik Kontraobaveštajne službe u penziji i Olga Dojč, potpredsednica NVO "Monitor".
- Raketiranje u Izraelu se nastavlja, a sirene idu gotovo neprekidno. Noću smo u Tel Avivu imali samo jednu sirenu, oko dva ujutru, nakon čega je situacija bila relativno mirna, dok se raketiranje nastavlja u drugim delovima zemlje. Juče je bilo desetak sirena, a stanovnici su deset puta morali da idu u sklonište - rekla je Dojč.
"Stanovnici se privikavaju na sirene i napade"
Dojč je istakla da se intenzitet raketnih napada smanjio i da su stanovnici, kako u Izraelu, tako i na Balkanu, postupno navikli na svakodnevni alarmni ritam.
- Intenzitet napada se donekle smanjio - dok je u prvih nekoliko dana Iran ispaljivao desetak raketa odjednom, sada se radi o pojedinačnim situacijama. Ljudi su se, postupno navikli na ovaj ritam. Na Balkanu je slična reakcija - nakon nekoliko dana ljudi se priviknu, a u Izraelu sirene, uzbune i raketiranje postali su deo svakodnevnice - objasnila je ona.
Napad SAD u fazama
Jolović objašnjava da se ratni plan SAD-a prema Iranu odvija u fazama, prvo pogađajući vojne sisteme, a potom civilnu infrastrukturu poput elektroenergetskih mreža i fabrika za desalinizaciju.
- Ratni plan SAD-a prema Iranu odvija se u više faza. Prva faza obuhvatila je napade na iranske protivvazdušne sisteme, radarske objekte, komunikacione i komandne centre, s ciljem da se oslabi sposobnost Irana za odbranu. Druga faza je fokusirana je na civilnu infrastrukturu - napadi na elektroenergetske mreže, transportne centre i fabrike za desalinizaciju vode - naveo je Jolović.
Cilj napada - stvaranje unutrašnjih nemira i humanitarna kriza
Upozorio je da napadi na civilnu infrastrukturu, posebno fabrike za desalinizaciju, mogu pogoršati već postojeće probleme sa vodom u Iranu.
- Cilj je stvaranje što težih uslova za stanovništvo, što bi, u trećoj fazi, moglo izazvati unutrašnje nemire ili pobunu kroz proksi sukobe sa etničkim grupama. Iran već ima ozbiljne probleme sa vodom. Centralni i južni deo zemlje suočavaju se s restrikcijama u snabdevanju, što je izazvalo proteste i demonstracije zbog nedostatka vode. Napadi na fabrike za desalinizaciju, kao što je već zabeleženo na jednom od ostrva u Zalivu, mogli bi ostaviti veliki broj ljudi bez vode i izazvati ozbiljnu humanitarnu krizu - kaže on.
"Ogromni troškovi rata ograničavaju trajanje sukoba"
Karan ističe da dnevni troškovi od oko milijardu dolara čine rat teško održivim i predstavljaju ključni faktor koji zapadne sile uzimaju u obzir pri planiranju sukoba.
- Troškovi ovog rata su izuzetno visoki, što iznenađuje mnoge. Prema procenama, SAD dnevno troše oko milijardu dolara, što pokazuje koliko je teško dugoročno voditi sukob kada se gubi toliko novca. Sa stanovišta zapadnih zemalja, upravo su finansijski troškovi jedan od glavnih faktora zbog kojih rat ne može dugo da traje - objasnio je Karan.
Pogrešne procene SAD-a i Izraela o bezbednosti baza
Naveo je da su američke baze neočekivano pogođene, pokazavši da ni najnapredniji protivvazdušni sistemi nisu mogli u potpunosti da ih zaštite.
- Drugi problem je što su procene Amerike i Izraela bile pogrešne. Posebno se ističe iznenađenje zbog Izraela, koji se bavi isključivo tim regionom. Pretpostavka da američke baze neće biti napadnute pokazala se netačnom - Iran je upravo te baze ciljao, uprkos protivvazdušnim sistemima. Izrael je čak tražio odlaganje napada kako bi dodatno pojačao odbranu, ali baze nisu mogle biti potpuno zaštićene i pretrpele su snažne udare - zaključio je on.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs